Zašto psi laju? Pas koji laje – razgovara! Naš i pseći jezik razlikuju se baš kao naš i bilo koji drugi strani jezik – moraš ga naučiti da bi ga razumio.

Zašto psi laju?

lavež-pas-psi-lajanje-režanje

Pas se služi visinom i dužinom zvuka koji proizvodi kako bi izrazio svoja osjećanja i potrebe.

“Toliko je pametan, sve zna, čini mi se da će svakog trenutka progovoriti!” – vrlo je česta izjava vlasnika pasa i oni su zaista ubjeđeni u to da bi njihov kućni ljubimac imao štošta da kaže kada bi mogao da govori. Za takvu izjavu mnogi će reći da je pretjerana, jer smatraju da je ljubimac o kome njegov vlasnik priča sa toliko oduševljenja ipak “samo pas”. Međutim taj “samo pas” zaista ima štošta da kaže i on govori, samo što mi najčešće ne razumijemo njegov način izražavanja.

Naš i pseći jezik razlikuju se baš kao naš i bilo koji drugi strani jezik – moraš ga naučiti da bi ga razumio. Iako pseći vokabular sadrži mnogo manje riječi, pas itekako umije da pokaže kad je tužan, srećan, uplašen, gladan, nezadovoljan. On traži da se igra, da ga vodite u šetnju. Ukoliko je pas jako razmažen, on je čak u stanju i da vam naredi i da se na vas naljuti ukoliko mu niste ispunili želju. O svemu navedenom pas govori.

Zašto psi laju i šta tačno hoće da kažu?

Pas se, dakle, izražava kroz lavež. On se služi visinom i dužinom zvuka koji proizvodi kako bi izrazio svoja osjećanja i potrebe. Razna istraživanja o “govoru pasa” dokazala su da najčešće niski tonovi označavaju ljutnju, prijeteći su i upozoravaju na napad; viši tonovi izražavaju strah ili bol, a tonovi koji su manje prodorni znak su zadovoljstva ili poziva na igru.

  • Ukoliko pas neprekidno brzo laje sa zvukom srednje visine on nagovještava da nešto nije u redu, dok je takođe neprekidno lajanje, ali nešto sporije i nižeg tona znak da je kućni ljubimac na svojoj teritoriji uočio uljeza.
  • Brži lavež sa pauzama između tri do četiri niza, tona srednje visine takođe nagovještava da se nešto dešava u blizini i poziva onog koga smatra vođom čopora da ide u izvidnicu. (Vođom čopora pas koji je kućni ljubimac smatra svog vlasnika).
  • Produženo lajanje koje ne prestaje, sa nešto dužim zastajkivanjem između glasova, označava da je pas sam i da mu je potrebno društvo.
  • Ako vam se pas obrati sa jednim ili dva kratka zvuka srednje visine, znači da vas je pozdravio, a ako radite nešto što on ne želi on će vam to reći jednim kratkim oštrim zvukom, nižeg tona.
  • Kada se desi nešto neočekivano, što pas ne razumijee, ljubimac će kratkim oštrim zvukom srednje visine upitati šta se desilo.
  • Ukoliko pas hoće nešto da vam pokaže, pozvaće vas tako što će ispustiti dva do tri puta oštar zvuk srednje visine.
  • Kratkotrajno cviljenje sa visokim tonom reakcija je na iznenadnu bol, dok serija cviljenja znači da psa nešto boli ili je jako uplašen.
  • Zamuklim lavežom srednje visine pas će vas pozvati da se igrate, a da mu je zabavno reći će vam kroz lajanje sa rastućom intonacijom.
  • Glasno režanje bez pokazivanja zuba značiće da se pas jako dobro zabavlja. Ovakvo režanje se uglavnom javlja kao dio igre.
  • Ukoliko se psu ne sviđa što ste mu prišli on će vam zaprijetiti da odstupite tako što će zarežati meko i niskim tonom.
  • Kada je pas uplašen, ali hoće da pokaže da je spreman da se brani, on će zarežati tiho, a zatim će njegovo režanje prerasti u lavež nižeg tona.
  • Ako kućni ljubimac hoće da vam kaže da je uplašen i da će pobjeći ako mu se približite, režaće sa promjenom visine tona, a režanje će prekidati polulajanjem. Ovakav lavež karakterističan je za nesigurne pse.
  • Kroz glasniji i nešto duži zavijajući zvuk pas pokušava da vas zamoli da mu date nešto što želi. Najčešće je riječ o hrani ili povocu pre odlaska u šetnju.
  • Kratko odsječno lajanje označava nestrpljenje i na taj način vas pas poziva da krenete, ako ste se negdje dugo zadržali ili ako se pripremate za šetnju, a nikako da krenete.
  • Ono što je zanimljivo za pse jeste da oni, osim što govore, umiju i da pjevaju. To postižu zavijanjem kroz mijenjanje jačine i dužine zvuka.

Osim kroz lajanje i režanje, pas uspostavlja komunikaciju i uz pomoć repa, ušiju, očiju, usta, tijela i šapa, što bi značilo da su ovi kućni ljubimci u suštini vrlo pričljiva stvorenja i ako naučimo njihov jezik moći ćemo sa njima “siti da se ispričamo”, pa čak i da zapjevamo.

Izvor: svetkucnihljubimaca.com